Претрага

MK Group i PKS za osnivanje Srpskog parlamenta preduzeća

05.04.2013.

Miodrag Kostić, predsednik MK Group i Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije rezimirali su utiske i zaključke nedavno održanog drugog Evropskog parlamenta preduzeća u Briselu. Predstavnici MK Group i Privredne komore Srbije došli su do zajedničkog stava da je po ugledu na Evropski parlament preduzeća potrebno formiranje Srpskog parlamenta preduzeća.

Formiranje Srpskog parlamenta preduzeća bila bi idealna institucija i za privrednike i za političare, jer bi se olakšalo kreiranje privrednog ambijenta u koji bi došlo više stranih investicija, a time bi se postepeno rešavao i jedan od najvećih problema – nezaposlenost, objasnio je Miodrag Kostić, predsednik MKGroup.

Predsednik PKS, Miloš Bugarin podsetio je da je Komorapre dve godine pokrenula, a da će do kraja godine ponoviti inicijativu, da po ugledu na Evropski parlament preduzeća u domu Skupštine Srbije zaseda jednom godišnje i Srpski parlament preduzeća. Njegova uloga bila bi da se popravi ekonomski ambijent i institucionalizuje ravnopravan razgovor poslovnog sektora sa nosiocima izvršne i zakonodavne vlasti u vezi sa ekonomskim razvojem Srbije.

Miodrag Kostić je preneo da su predstavnici evropskih preduzeća tražili od Evropskog parlementa iste uslove poslovanja u svim zemljama EU, donešenje statuta o ekonomskom poslovanju, kao i odluke o važenju elektronskog potpisa na celoj teritoriji Unije. On je podsetio da je Privredna komora Srbije već krenula u susret ovom zahtevu evropskih menadžera, jer poseduje saglasnost za izdavanje sertifikata za elektronski potpis. 

Miloš Bugarin, predsednik PKS, naveo je podatak da je na ovom zasedanju iz 27 zemalja EU bilo prisutno 750 preduzetnika, 24 menadžera iz 19 država koje nisu članice EU, kao i predstavnika nacionalnih komora, članica Evrokomore (Eurochambres). Oni su predstavljali 23 miliona kompanija sa 123 miliona zaposlenih radnika.

U zgradi Evropskog parlamenta privrednici su posebno ukazali da je potrebno poboljšati konkurentnost i likvidnost, tražeći da država svoje obaveze prema preduzećima ispunjava brže nego preduzeća u međusobnim potraživanjima. Velika većina preduzetnika, čak njih 94 odsto, zahtevali su da Evropska unija ojača svoju ekonomsku diplomatiju, koja bi podržala proces internacionalizacije njihovog poslovanja, objašnjava Kostić, dodajući da oko 70 odsto delegata podržava jaču ulogu EU u upravljanju privredom, a čak 83 odsto smatra da proces evropskog odlučivanja ne uzima u obzir interese malih i srednjih preduzeća.