Investicija od milion evra koju je naša kompanija Sunoko, najveći proizvođač šećera u Srbiji i jedan od najefikasnijih proizvođača šećera u Evropi, sprovela u prethodne dve godine u Istraživačko-razvojni centar u Ljukovu kod Inđije, doprinela je ostvarenju cilja po pitanju proizvednje više od 10 t šećera po hektaru na njivama Srbije. Šećerna repa je i u ovoj sušnoj godini opravdala naziv “Kraljice ratarskih useva”. Dok su prinosi drugih useva poput soje i kukuruza značajno podbacili, ostvaren je rekordan prinos šećera od 10,5 t/ha u proseku u Sremu i oko 10,2 t/ha u Bačkoj“, rekao je Slobodan Košutić, direktor kompanije Sunoko, na stručnom semiminaru koji je okupio eminentne stručnjake u oblasti zaštite šećerne repe i đubrenja.
„Na dobrom smo putu. I pored nepovoljnih uslova ove i prošle godine, svedoci smo uzlaznog trenda ostvarenih rezultata u ovoj grani poljoprivrede. Nauka i transfer znanja svim proizvođačima je recept za povećanje prinosa na njivama pod šećernom repom. Pre nekoliko godina je bilo nezamislivo da imamo proizvođače na nivou od 80 do preko 100 tona plative repe po hektaru, što je od 12 do preko 16 t šećera po hektaru. Ove godine imamo proizvođače čiji je nivo proizvodnje na nivou najboljih evropskih proizvođača i ponosni smo na njih”, naveo je Košutić.
„Pored testiranja nove genetike u cilju iznalaženja novih sorti koji će bolje odgovoriti specifičnosti proizvodnih uslova u Srbiji, fokus rada Istraživačko-razvojnog centar (IRC) je unapređenje zaštite od cerkospore i rešavanje problema truleži korena šećerne repe. IRC kompanije Sunoko je opremljen najsavremenijom laboratorijskom opremom i mehanizacijom za izvođenje ogleda. Oprema u okviru svih laboratorija je na nivou referentnih svetskih naučnih instituta, tako npr. molekularna laboratorija poseduje aparate za izvođenje PCR, Real-Time PCR, kao i seroloških analiza, dok je laboratorija za zemljište opremljena ICP uređajem najnovije generacije. Na zaštiti od bolesti lista Cercospora beticola se u prethodnom periodu značajno napredovalo što je rezultiralo da prosečna digestija sa nivoa od 13,8% u kampanji 2015.g. dođe do 15,3% u kampanji 2020.g. i do procenjenih oko 17,0% za kampanju 2021.g. Pored laboratorijskih ispitivanja, stalan kontakt i obilazak terena i proizvođača od strane kolega iz IRC-a i transfer znanja preko sirovinskog sektora prema krajnjim proizvođačima je ključ uspeha. Nastavljamo da se bavimo ovom temom i u narednom periodu jer ima još prostora za unapređenje“, istakao je dr Nenad Trkulja, direktor IRC-a.
Na seminaru koji se održao u hotelu Sheraton u Novom Sadu predavanja su održali eminentni stručnjaci u oblasti zaštite šećerne repe i mineralne ishrane. Jedan od predavača, prof. dr Miroslav Nikolić sa Instituta za interdisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu je u svom predavanju razmatrao fiziološku ulogu mineralnih hraniva za rastenje i razviće šećerne repe, sa naglaskom na njihov uticaj na kvalitet korena i otpornost biljke na stres. Takođe je razmatrana pristupačnost hraniva u rizosferi i interakcije koren-zemljište, kao osnove inovativnih strategija održive ishrane. Predavanje je omogućilo i kritički uvid u metode za utvrđivanje pristupačnosti hraniva u zemljištu i donošenja odluka o đubrenju. „Ovo predavanje ima za cilj podizanje svesti o značaju efikasnosti korena za mobilizaciju hraniva iz zemljišta i đubriva, a u cilju smanjivanja unosa minerlnih đubriva, kao i povećanoj otpornosti ishranjene biljke na stres sredine, što sve skupa ima kako ekonomski tako i ekološki značaj.“, rekao je prof. dr Nikolić.
U panel diskusiji učestvovali su najuspešniji proizvođači šećerne repe iz sva tri proizvodna regiona Vojvodine koji su nadahnuto debatovali u čemu je tajna njihovog uspeha u stvaranju prinosa šećera preko 10 t po hektaru. Oni su istakli da je za uspešan prinos šećerne repe bitno poštovanje načela dobre poljoprivredne prakse po pitanju izbora preduseva, poštovanja plodoreda, izbora sorte i dobre agrotehnike. Ninoslav Čolić iz Srbobrana je ove godine proizveo šećernu repu na 30 hektara i ostvario prinos od 90t plative repe po hektaru, tj. 14t šećera po hektaru što je za Srbiju jedan od rekordnih rezultata. U prethodnom periodu su upravo neki od panelista po prvi put đubrili na osnovu preporuka prema agrohemijskim analizama zemljišta datih od IRC Sunoka ili su pak proširili plodored i sprovodili zaštitu lista na osnovu Sunokovih preporuka i ostvarili rekordne rezultate.
